Ne verujem mnogo ljudima, ali ne gubim veru u ljude

Pre više od 10 godina govorio si da dobar pevač treba da bude dobar pripovedač. Da li se nešto u međuvremenu promenilo?
-Još uvek sam onaj isti pripovedač već 18 godina. Pričam i živim svoju priču. I trčim svoju trku. Žao mi je što se muzika vratila u kameno doba i što neki polupismen svet piše i priča neke svoje lažne i šuplje priče. Od muzike prave pomije koje pakuju u lepe ambalaže sa mašnicama. Nose majice sa natpisima AC/DC,  Ramones i mnoga imena velikih muzičara i bendova, pa hoće da tom ambalažom maskiraju svoju nemuzikalnost. Malo staviš na sebe neke lance, izgledaš moderno i urbano, dereš se kao prase kad zaglavi nogu u oboru. Eto to je današnja muzika.
Oduvek si za sebe govorio da imaš težak karakter. Kako je biti u koži Željka Vasića, a kako u koži onih koji su ti najbliži?
-Meni nije potreban neprijatelj. Samom sebi sam dovoljan. Nema toga koji mene može kritikovati, kao što to mogu ja. Nedavno sam čuo od svog bliskog saradnika da mu je bila ozbiljna frka kad je trebalo da svira gitaru na nekoj mojoj pesmi. Tek posle nekoliko godina mi se poverio i rekao mi: “Ti si veoma prek i stvarno deluješ ljudima iz našeg posla veoma nadrndano, ali si vrhunski muzičar, pošten i dobar čovek! S tobom uvek znam na čemu sam!” Od tad razmišljam o tome kako mene drugi ljudi vide. Kolege vole da tapšu jedan drugog, kao da moraš biti dobar sa svima. Ne kapiram zašto? Pa, ja znam ko je ko na javnoj sceni. Svi znamo ko je ko i zašto da se pretvaramo i foliramo? Stvarno ima finih, časnih ljudi i dobrih muzičara, ali su meni posebno fascinantni oni čiji su intervjui i javno istupanje u stilu “ko o čemu, kurva o poštenju”! Kao fini su mnogo, pošteni i pravedni. Na žalost, ljudi im veruju.
Na čemu si danas zahvalan, a šta si nekad olako shvatao?
-Život je mnogo komplikovan i ne želim da ga dodatno komplikujem. Što bi moj pokojni Mićko Sokače rekao, trudim se da budem uzbudljiv, a ne uzbuđen!
Šta ti govori pogled na aktuelnu muzičku sceni?
-Moram opet da se ponovim. Lepo iz daleka, a daleko od lepog. Mislim da to sve govori.
Kako danas funkcionisu autorska i izhvođačka prava u Srbiji?
-U Sokoju imam već drugi mandat i koristim ovu priliku da se zahvalim skupštini Sokoja, odnosno svojim kolegama kompozitorima koji su glasali za mene. Dobiti dve trećine glasova naših kompozitora u skupštini Sokoja, za mene predstavlja veliku obavezu i odgovornost. Borim se za naša zajednička prava kao i svi ljudi koji sede u upravi Sokoj-a. Nema kompromisa koliki god pritisak bio. Nisam kukao ranije, neću ni sad! Zakon mora da se poštuje, a prava vlasnika intelektualne svojine moraju biti na prvom mestu. Mnogo smo toga uradili, ali naravno da može mnogo bolje. I biće mnogo bolje. U toku je izrada Zakona o intelektualnoj svojini koji će nadam se biti bolji i koji će štititi vlasnike, a ne korisnike intelektualne svojine što je i obaveza zavoda za intekltualnu svojinu i njenog direktora. Za autore je važno da budu “zastupljeni na tržistu”. Dakle,  ukoliko snimaju nove kompozicije koje izvode emitovani i popularni pevači, imaće i više novca. Ukoliko misle da je to neki novac koji svake godine treba da dobiju bez obzira na njihov rad, u velikoj su zabludi.
Kako se „podnose“ konkurentski pevači i suparnici na sceni? Da li ti sa nekim ne razgovaras ili neko možda ne priča sa tobom?
-Kako to konkurentski pevači? Zna se na muzičkoj sceni ko je ko i to ne po popularnosti već po tome ko je muzičar, a ko nije. I to se poštuje. Čuo sam da ugostitelji mere popularnost pevača po tome kod koga je bio najveći Pazar i kod koga se najviše popilo. Jadni li smo kad nas tako “mere”. Ja ne radim u klubovima već nekoliko godina i žao mi je zbog toga. Volim klubsku svirku i volim da se družim sa ljudima koji vole moju muziku, ali u takvom ambijentu sa takvim aršinima ne želim. Uglavnom sve kolege poznajem, sa nekima se manje viđam, sa nekima više. Čini mi se da sam sa svima ok. Ne znam, možda ima neko ko je ljut na mene, a da ja to i ne znam.
Kako vaspitavaš svoju decu?
-Teško je danas vaspitavati decu. Svuda oko nas su loši primeri. Moja deca su vaspitana da budu slobodna, da misle svojom glavom i da znaju da koliko god znanje nije u trendu da je to jedna od stvari koje im niko nikad ne može oduzeti! Moramo da shvatimo njihovo moderno doba u kojem žive, inače nećemo moći da im odgovorimo. Verujem da će neke nove generacije promeniti svet. Ne verujem mnogo ljudima, ali zato ne gubim veru u ljude!
Radio si mnoge pesme Dženanu, a u poslednjem njegovom spotu svirao si harmoniku i imalo manju ulogu. Neko bi to na tvom mestu odbio (da bude statista u spotu Dženana) jer previše je sujete na estradi, zar ne?
-Ponosan sam na sve što radim. Dženanu sam radio i pesme za prošli album. Kad neko voli muziku i ono što radi onda sujete nema. Dženan reče skoro u nekoj emisiji da bi bilo dobro da su svi “suparnici” u takvom odnosu kao on i ja. Tad bi muzička scena bila mnogo lepša.
Često se odazivaš na pozive humanitarnih organizacija, a uvek si tu i da podržiš Manastir Đurđeve Stupove i manifestacije koje organizuje. Veruješ li u korektnost rada humanitarnih organizacija u Srbiji?
-Odazivam se kad god sam u mogućnosti da pomognem. Nikad nisam proveravao ko šta radi, niti me to zanima. Svako treba da nosi svoje breme i svoj krst. Ukoliko neko može da živi s tim da je proneverio novac namenjen nekome kome život od toga zavisi, nek mu je na čast! Vera je veoma intimna stvar i stvar ličnog dozivlja. Volim svoju tradiciju, veru, jezik i sve ono što me čini onim što jesam, Srbin-pravoslavac. Neko ko iza sebe ima Dositeja, Vuka, Andrića, Teslu, Milankovića ne treba da brine o tome ko je, šta je i koji jezik govori.
 Kakva je nova pesma koju najavljuješ i sa kakvim  osećajem čekaš njenu premijeru?
-Najveća radost je nastajanje i slušanje pesme u studiju, a posle toga koncert kad svi sa mnom pevaju u glas. Za to živim. Nova pesma se zove “Večiti romantik”. Ne izbija mi iz glave danima. Dakle, radio u mojoj glavi odavno svira na repeat večitog romantika.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *